Istina u medicini

Naravno da je kod težih oboljenja i samim lekarima nezgodno da saopšte istinu pacijentima, ali postoje situacije kada se to jednostavno ne može izbeći, što je svakako jedna od, ako tako možemo reći, negativnih strana ovog poziva.
Takođe je značajno i što vrlo često možemo naići na informacije da istina u medicini, uopšteno, a koju svi manje - više poznajemo i nije baš takva. A zapravo se radi o tome da je u pitanju naučna disciplina koja se neprekidno razvija, pa samim tim i ono što smo do juče znali, danas možda više ne važi, jer su brojni svetski stručnjaci u oblasti medicine došli do novih saznanja.
Upravo zato i jeste vrlo diskutabilno da li je istina u medicini zaista istina ili se, ipak može dovesti u pitanje.

Čime se bavi medicina?

U skladu sa opšteprihvaćenom definicijom, medicina je naučna disciplina koja se bavi kako dijagnostikom fizičkih i psihičkih oboljenja ljudi, tako i preventivom, kao i terapijom.
Ako znate da pojam medicina potiče iz latinskog jezika, te da se odrednice od kojih je sastavljena prevode slobodno kao umetnost lečenja, jasno je da je u pitanju zaista kompleksna nauka.
Osim dijagnostikovanja, lekar ima obavezu i da prepiše adekvatnu terapiju, ali i da uputi pacijente u to kako da se zaštite od brojnih oboljenja i da izbegnu potencijalne poteškoće.
U prošlosti je medicina mnogo više bila vezana za religiju, a pretečom današnjih doktora se svakako smatraju vračevi u plemenima.
Naravno da je istorijski gledano ova naučna disciplina prolazila kroz različite periode, tako da je nastala iz takozvane narodne, odnosno tradicionalne, a koja se u današnje vreme smatra alternativnom medicinom.
Ipak se mora priznati da je primećen i sve više prisutan trend da se i savremena medicina koristi alternativnim sredstvima, mada postoje i oni lekari koji ih uopšte ne priznaju.

Istina u medicini

Kada se pominje odnos između lekara i pacijenta, mora se naglasiti da je u tom smislu istina u medicini izuzetno značajna, budući da se očekuje da i jedan i drugi budu maksimalno otvoreni, koliko god to u datom momentu njima bilo neprijatno.
U principu će doktor na osnovu donetih analiza i izveštaja svojih kolega, ali i na osnovu otvorenog razgovora sa pacijentom, te naravno propisanog pregleda, gotovo sigurno doći do zaključka o kom oboljenju se radi.
A tom prilikom je izuzetno značajno da pacijent bude iskren, u smislu da medicinskom stručnjaku navede koje tačno lekove je do tog trenutka koristio, kao i da li je ranije imao sličnih poteškoća, te se podrazumeva da će doktoru navesti i ukoliko je imao alergijskih reakcija do tog trenutka. Naravno da će morati da kaže i koje simptome ima, a u zavisnosti od toga može da bude potrebno da objasni i kako se hrani, te se podrazumeva da će maksimalno otvoreno odgovoriti na sva pitanja koja mu lekar tada bude postavio.
Svakako u zavisnosti od simptoma se razlikuje i pregled, odnosno analize koje pacijent mora izvršiti.
Da ponovimo još jednom, najvažnije je da i doktor i njegov pacijent budu u potpunosti otvoreni i iskreni, jer će jedino tako izgraditi odnos poverenja, a što će dovesti do toga da mnoge poteškoće, zbog kojih se pacijent obratio lekaru na najbolji mogući način budu otklonjene. U tom smislu je istina u medicini značajna, te svakako ima uticaja na lečenje i njegov tok.

Istine i laži u medicini

Sada da se osvrnemo i ona ovu izuzetno zanimljivu temu, zato što relativno često možemo čuti da mnoge stvari koje su nas naši roditelji ili bake i deke učili više ne važe, jer se došlo do novih saznanja.
Tako su, na primer ranije zubi mališana obavezno bili premazivani fluorom, a kako njihovi zubi u budućnosti ne bi propadali. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da uopšte fluor nije uzročnik poboljšanja zdravlja zuba, već naprotiv da ima uticaja na nastanak određenih oštećenja kako samih zuba, tako i organizma u celosti ukoliko se unosi u nepropisanim količinama i u vidu industrijskih suplemenata.
Ranije su se, recimo ljudi lečili isključivo alternativnim sredstvima, a danas mnogi svetski priznati stručnjaci u oblasti medicine osporavaju njihovu uspešnost. Naravno da ima i onih doktora i drugih medicinskih radnika, koji su svesni da postoje slučajevi kada znatno pozitivnije rezultate donosi upravo neki od alternativnih tretmana.
Navedeno je da je čuveni naučnik Albert Ajnštajn došao do zaključka da ljudi, zapravo samo 10 procenata mozga koriste, ali novija istraživanja pokazuju da to ipak nije istina, te da se koristi gotovo kapacitet celog mozga, tako da se ova Ajnštajnova tvrdnja gotovo sigurno može dovesti u pitanje.
Ne treba zaboraviti ni čuvenu polemiku, koja se odnosi kako na upotrebu marihuane u medicinske svrhe, tako isto i na, sada već globalnu raspravu o imunizaciji, odnosno vakcinaciji.
Činjenica je da su istine i laži u medicini brojne, ali to sve treba pripisati njenom stalnom razvoju, jer na taj način medicinski stručnjaci dolaze do novih saznanja, te uspevaju da ospore svoje prethodnike ili da se, eventualno uvere u istinitost njihovih tvrdnji.

PREDHODNI ČLANAK SLEDEĆI ČLANAK

Top