Šta posle medicinske škole?

Verovatno je najčešće pitanje sa kojim se susreću srednjoškolci, koji je pohađaju upravo vezano za to kako će izgledati njihov život nakon završetka medicinske škole, odnosno gde mogu da potraže zaposlenje i šta, uopšteno mogu da rade, a pošto steknu zvanično priznatu diplomu za odabrano zanimanje u toj struci.

Šta posle medicinske škole?

Po trenutno važećem zakonu, bilo koji fakultet, a samim tim i Medicinski, može da upiše osoba koja je stekla diplomu gimnazije ili konkretne srednje stručne škole.

Na sajtu Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu postoje jasno navedene informacije, odnosno pravilnici za upis osnovnih studija, a u kojima je navedeno pored ostalog ko može da upiše prvu godinu osnovnih akademskih studija na određenom programu.

Tako na primer, osoba koja pohađa smer medicinska sestra - vaspitač ima pravo da upiše prvu godinu osnovnih akademskih studija sestrinstvo i da zvanično stekne zvanje diplomirani medicinska sestra. Pomenuti studijski program može da pohađa i svako ko je stekao diplomu gimnazije, odnosno ko je pohađao školu veterinarskog usmerenja ili neku drugu, specijalizovanu za oblast zdravstva.

Ono što moraju znati svi koji su zainteresovani za upis Medicinskog ili Stomatološkog fakulteta, jeste da je zakonom definisana obaveza polaganja prijemnog ispita. Naravno da će sve dodatne informacije kandidat dobiti u okviru konkretnog fakulteta, a imaće priliku i da sazna kako se boduje opšti uspeh iz srednje škole i koliko poena donosi.
Što se tiče već pomenutih osnovnih akademskih studija sestrinstvo, prijemni ispit se sastoji iz provere znanja biologije i hemije. Polaže se u pisanoj formi i donosi ukupno 60 poena, uzevši u obzir da test iz svakog predmeta sadrži 30 pitanja, a svaki tačan odgovor kandidatu donosi jedan poen.

U principu, minimalno je potrebno da prijavljeni ima 31 poen na oba testa, a što se sabira sa uspehom iz srednje škole, koji se obračunava prema posebnim smernicama.

U pravilniku o upisu za svaku studijsku grupu su navedene i olakšice, ako postoje, ali i informacije o upisu stranih studenata na Medicinski fakultet, odnosno o upisu državljana naše zemlje koji su se školovali u inostranstvu, te o upisu pripadnika srpske nacionalne manjine, a koji žive na teritoriji neke od nama susednih zemalja.

Gotovo svake godine se u drugoj polovini juna meseca obavlja prijava kandidata za upis na Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, a u većini slučajeva celokupna procedura polaganja ispita i upisa se završava do početka meseca jula.

Posebno je važno da svako ko završi srednju medicinsku školu, te odluči da posle toga školovanje nastavi, pripremi svu zahtevanu dokumentaciju, a informacije o tome su dostupne na sajtu konkretnog fakulteta.

Naravno da postoje i oni srednjoškolci koji svoje školovanje ne žele da nastave, tako da oni mogu, praktično odmah nakon sticanja diplome za odgovarajući obrazovni profil, da potraže zaposlenje.

Međutim tu je važno da budu upoznati sa činjenicom da se za određena zanimanja zahteva obavezno volontiranje i to uglavnom u trajanju od 6 meseci, a sve potrebne informacije mogu da dobiju u nadležnim institucijama.

U skladu sa pravilima koja su trenutno na snazi, volontiranje obuhvata primarnu zdravstvenu zaštitu, potom patronažnu službu, a kandidati imaju obavezu da pripravnički obave i u hitnoj službi. Takođe će volonterski pohađati i na odeljenju hirurgije, te na intenzivnoj nezi, psihijatriji i internoj medicini.

Iako je zakonom precizno definisano koliko bi trebalo da traje volontiranje u svakoj od navedenih službi, činjenica je da apsolutno svaka zdravstvena institucija ima pravo da samostalno odredi koliko će kandidat volontirati u primarnoj, a koliko u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Nakon što ispuni tu zakonsku obavezu, lice sa stečenom diplomom za određeno zanimanje ima pravo da se prijavi na konkurs za zaposlenje u struci.

Dobro je napomenuti i to da se neretko događa da kandidat koji pripravnički staž obavlja u određenoj instituciji, upravo u okviru nje kasnije i pronađe zaposlenje, a pod uslovom da se zaista potrudi i da nauči sve što je potrebno, odnosno da stečeno znanje pokaže u praksi.

Da ne zaboravimo da naglasimo i to da život posle medicinske škole može da bude nastavljen i van granica naše zemlje, a pod uslovom da kandidat ispoštuje sve što se odnosi na nostrifikaciju diplome za konkretno zanimanje u okviru medicinske struke.

PREDHODNI ČLANAK SLEDEĆI ČLANAK

Top